- Да ли сам једини кога познајем
Водим своје ратове иза лица и изнад грла
Сенке ће вриштати да сам сама
Ја-ја-ја имам мигрену
И мој бол ће се кретати од горе, доле и бочно
Хвала Богу да је петак јер ће петак увек бити бољи од недеље
Јер недеље су моји дани самоубиства
Не знам зашто увек делују тако туробно
Грмљавина, облаци, снег и слаба киша
Било да је време или избочине поред мог кревета
Понекад ми се смрт чини бољом од мигрене у глави
Нека се каже шта представља главобоља
Ја браним у неизвесности
Ја сам суспендован на беспомоћном тесту
Тестира га немилосрдни испитивач
То најбоље представљају моје депресивне мисли
Немам списатељски блок, мој писац само мрзи сат
Неће ми дозволити да спавам. Претпостављам да ћу спавати кад будем мртав
А понекад ми се смрт чини бољом од мигрене у глави
Да ли само ја знам
Водим своје ратове иза лица и изнад грла
Сенке ће вриштати да сам сама
Али знам, успели смо до сада, мали
Да да да да
Нисам добро како изгледам
Опростите, ја што сам викао и говорио вам о зеленим вртовима
Нису оно што ми расте у психи, ја сам другачији
Тешка звер која гоштује спаљеним дрвећем
Замрзни оквир, дозволи ми да сликам ментални портрет
Нешто што нећеш заборавити, све је у вези мог чела
И како су то врата која задржавају садржај
Због тога садржај Пандорине кутије изгледа ненасилно
Иза мојих капака су острва насиља
Мој ум разбијен бродом ово је једино земљиште које мој ум може пронаћи
Нисам знао да је то тако насилно острво
Пуни плимних таласа, самоубилачки помахнитали лавови
Покушавају да ме поједу, крв им тече низ браду
И знам да могу да се борим, или да дозволим лаву да победи
Почињем да састављам оружје које могу да пронађем
Јер понекад да би остао жив мораш убити ум
Да ли само ја знам
Водим своје ратове иза лица и изнад грла
Сенке ће вриштати да сам сама
Али знам, успели смо до сада, мали
Рећи ћу да би нам требало један дан да се одвојимо
Од свих болова које је наш мозак направио, игра се не игра сама
Рећи ћу да требамо узети тренутак и задржати га
И држите га замрзнутим и знајте да живот има наде који се надају
Рећи ћу да би нам требало један дан да се одвојимо
Од свих болова које је наш мозак направио, игра се не игра сама
Рећи ћу да требамо узети тренутак и задржати га
И држите га замрзнутим и знајте да живот има наде који се надају
Да ли само ја знам
Водим своје ратове иза лица и изнад грла
Сенке ће вриштати да сам сама
Али знам, успели смо до сада, мали
Успело је довде
Успело је довдеПисац/и: Тилер Јосепх
Издавач: Варнер Цхаппелл Мусиц, Инц.
Текстове је лиценцирао и обезбедио ЛирицФинд
Игра Мигрена није могла ништа да пронађе. Може да садржи партнерске везе
