- Био сам у модрицама и изударан, нисам могао рећи шта осећам
За себе сам био непрепознатљив
Видео сам свој одраз на прозору и нисам познавао своје лице
О брате хоћеш ли ме оставити да одем
На улицама Филаделфије
Ходао сам авенијом, све док ми се ноге нису осећале као камен,
Чула сам гласове пријатеља, несталих и несталих,
Ноћу сам могао чути крв у венама,
Било је исто тако црно и шапуће као киша,
На улицама Филаделфије
Неће ме дочекати ниједан анђео
Само смо ти и ја мој пријатељ
И одећа ми више не пристаје,
Хиљаду миља
Само да скинем ову кожу
Ноћ је пала, лежим будан,
Осећам како нестајем,
Зато ме прими брате својим неверним пољупцем,
Или ћемо овако оставити једни друге на миру
На улицама Филаделфије
