Зашто не можемо бити пријатељи? би Вар

Бенд је добио идеју за ову песму када су путовали у Јапан почетком 70 -их. Ратни бубњар Харолд Бровн рекао је Сонгфацтс -у: 'Сви смо повезани језиком, храном и културом. Већина расиста не зна зашто су расисти. Али ви их покупите и преузмете и баците у земљу, попут Индије или Пакистана, погодите шта? 'Зашто не можемо бити пријатељи?' Јер одједном схватиш да смо изнутра више слични него споља. Почели смо да схватамо да је то заиста важно. Путујете по целом свету, не можете много да говорите њиховим језиком. Али једна ствар коју знају, они знају говор вашег тела, како можете реаговати. '

Сваки стих је отпевао други члан бенда, а први је отпевао Бровн. Редак „Можда не говорим добро, али знам о чему говорим“ је хармоникаш Лее Оскар, који је из Данске и тек је учио да говори енглески.

Ова песма даје изјаву о апсурдности суђења другима на основу наших разлика. Рат је почео раних 60 -их као црни бенд под именом Тхе Цреаторс, који су успели да сруше баријере, постајући први црни бенд који је резервисан за Сунсет Стрип у Лос Анђелесу. Како су еволуирали у рат и током година пролазили кроз промене чланова, бенд се интегрисао, често свирајући са белим музичарима попут Ерица Бурдона, који је био њихов певач за два албума.

Харолд Бровн објашњава своју филозофију: „Волим узорне људе око себе. Не судим вас по имену, боји или новцу. Оцењујем вас по томе да ли сте узорна особа или не. Јер ако знам да сте примерна особа, и желим да преместите ову опрему одавде, тамо или градите кућу или светлите ципеле или слично, онда знам да ћете то учинити најбоље знаш како. То је суштина. Видите, ту људи стално падају из Америке, јер ми добијамо инфериорне људе на позицијама на којима немају посла. '

Вар је ово снимио у Цристал Студиос у Холливооду, где би снимали и уметници попут Стевиеја Вондера и Тхе Фабулоус Тхундербирдс.
Име бенда је везано за ову песму. Харолд Бровн је за Сонгфацтс рекао: 'Ве Аре Ригхтеоус, за то се Вар залагао. Покушавао је да окупи све кроз нашу музику. '

2005. године, КСМ Сателлите Радио је ово искористио у рекламама за промоцију својих бејзболских преноса из Велике лиге. Идеја је била да се обожаваоци различитих тимова и даље могу слагати све док могу слушати игре где год се нађе КСМ радио.
Формирана су четири од пет оригиналних преживелих припадника рата Ловридер Банд након што је изгубио име средином деведесетих од Фар Оут Продуцтионс (продуцент и текстописац Јерри Голдстеин), који дозвољава оригиналном клавијатуристу Лонние Јордан да користи име. Бровн не гаји никакву злу вољу према Јордану и сматра да ће 'на крају, природна правда превладати'.
Смасх Моутх су ово објавили на свом првом ЦД -у, Фусх Иу Манг .
Оригинални видео спот за ову песму садржи глумачку групу вишерасних, окупационих, мултикултуралних земљака. У једном сегменту је приказан мушкарац који се спушта падобраном у пар који слави своју љубав. Доноси им боцу вина и сипа им у чаше. Пажљиво погледајте женски прстен. Није на левој руци, десном држи чашу. Мушкарац би могао бити ожењен, јер му је прстен на прстену на левој руци, али није јасно да ли је ожењен женом или је жена уопште удата.
Ова песма се појављује у многим филмовима, често ради побољшања расположења током сцена са неком комичном напетошћу. Један пример је Брзи и жестоки поклони: Хоббс & Схав (2019), где се два френемија окупљају ради заједничког циља (и много хаоса). Остали филмови за коришћење песме укључују:

Мачке и пси: Освета Кити Галоре (2010)
Цоллеге Роад Трип (2008)
Семи-Про (2008)
Дневници дадиља (2007)
Мост до Терабитије (2007)
Јефтиније од туцета 2 (2005)
Господин 3000 (2004)
Добродошли у Моосепорт (2004)
Цхеатс (2002)
Мексиканац (2001)
БАСЕкетбалл (1998)
Смртоносно оружје 4 (1998)
Дивље ствари (1998)
Ошамућен и збуњен (1993)
Муппети су ово извели у епизоди из 1979. године (оној са гостујућом звездом Јохном Денвером), у којој је различити Маппети певају на бојном пољу док се међусобно разносе. Видимо Французе, Римљане, Индијанце, брђане, па чак и Немце како воде неки рововски рат док постављају музичко питање, 'зашто не можемо бити пријатељи.' То је прилично дубока изјава, и није без преседана: 1914. године, војници из Првог светског рата на обе стране назива примирје и спријатељили се све док им официри нису наредили да почну поново да се пуцају.