Немачка убер Аллес од Јосепх Хаидн

Ова песма се у потпуности или делимично користила као национална химна Немачке од 1922. Аустријски композитор Јосепх Хаидн (1732-1809) написао је музику 1797. године, током Наполеонових ратова као химну за рођендан аустријског цара Фрање ИИ. Као 'Готт ерхалте Франз ден Каисер' (Боже сачувај цара Франца), први пут је изведена на царев рођендан, 12. фебруара 1797. године, а песма је касније постала национална химна Аустрије. Нове речи је 1841. године углазбио немачки песник Аугуст Хајнрих Хофман, а његова 'Дас Лиед дер Деутсцхен' (Песма Немаца) у то време се сматрала револуционарном. Како би потврдила своју републиканску и либералну традицију, мелодија је изабрана за националну химну Немачке 1922, током Вајмарске републике. До сада је песма носила наслов „Деутсцхланд, Деутсцхланд убер Аллес“ (Немачка, Немачка изнад свега). Друге патриотске мелодије допуниле су је након што је нацистичка партија преузела контролу над владом. Након пада Адолфа Хитлера, Немачка није имала химну све до 1950. године, када је влада Западне Немачке поново усвојила Хајднову мелодију. По поновном уједињењу Немачке 1990. године, потврђена је као национална химна, а само је трећа строфа певана у званичним приликама.

Мелодија је, уз неколико варијација, такође други став једног од најпознатијих Хајднових гудачких квартета, његовог гудачког квартета оп. 76 бр. 3, са надимком „царски квартет“.

Хајдну се посебно допало његово стварање. У својој слабој старости, композитор се често борио за клавир да свира ову песму, као облик утехе, а према речима његовог слуге Јохана Елсслера, то је била последња музика коју је Хајдн икада свирао. Касније је препричао (цитирано у Роббинс Ландон анд Јонес'с Хајдн, његов живот и дело ): '' 'Каисер Лиед' 'се и даље свирао три пута дневно, али 26. маја [1809] у пола подне, Пјесма се задњи пут свирала и то 3 пута, са таквим изразом и укусом, добро! да је наш добри тата био зачуђен због тога и рекао да дуго није тако свирао песму и био је веома задовољан због тога и осећао се сасвим добро до вечери у 5 сати, а онда је наш добри тата почео да јадикује да је није се добро осећао. '